Nove analize pokazale da je 92,8 odsto uzoraka vina palo na testu autentičnosti, a da je od sedam voćnih rakija samo jedna ispravna
Čak 13 od 14 uzoraka vina iz pet najvećih trgovinskih lanaca nije prošlo test autentičnosti jer im je dodata voda i etanol drugog botaničkog porekla, pokazala je najnovija analiza koju je objavilo udruženje „Pokret potrošača za kvalitet hrane”. Ova akcija obuhvatila je i kontrolu tržišta voćnih rakija i ispostavilo se da od sedam uzorkovanih šest nije prošlo ovaj test.
Kontrolisana vina su uglavnom uvozna iz Severne Makedonije, Italije, Španije, Mađarske i Francuske, a pokazalo se da u 92,8 odsto uzoraka nije reč o pravom vinu, jer je detektovano prisustvo vode drugog porekla u odnosu na grožđanu i vinsku vodu i prisustvo etanola drugog botaničkog porekla. Kada je reč o voćnim rakijama analize su takođe pokazale prisustvo etanola od drugih biljaka i potvrđeno je da kontrolisani uzorci nisu u potpunosti od voća. Samo jedan uzorak je bio ispravan, a svi ostali se, mogu nazvati rafinisanim etanolima deklarisanim kao voćne rakije. Prema podacima koji su objavljeni u tri rakije je pronađen kukuruzni etanol (voćnog uopšte nema), a u druga tri uzorka najverovatnije melasni rafinisani etanoli.
Država gubi stotine miliona evra (procene idu do milijardu evra godišnje) zbog nemogućnosti naplaćivanja akciza i ostalih poreza i doprinosa, pa i nemogućnosti da se registruju novi legalni proizvođači.
Time legalni proizvođači gube konkurentnost, i onda nisu u mogućnosti da zapošljavaju nove radnike, gube se ozbiljna sredstva na godišnjem nivou u državnom budžetu. Umesto da ukupna vrednost od prometa alkoholnih pića bude najmanje 400 miliona evra, ona iznosi oko 16 miliona. Nijedan ozbiljan strani investitor nije raspoložen da investira u taj sektor kada je tržište prepušteno samo sebi, navode iz udruženja.
Više vina nego grožđa u vinogradima
U Srbiji postoji strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva koju je donela vlada pre tri godine po kojoj bi u narednoj deceniji trebalo da se podigne 25.000 hektara novih vinograda, kako bismo poboljšali konkurentnost naše vinarske industrije. Do sada je „podignuto” oko 240 hektara i pitanje je da li se planirani cilj može ispuniti u narednih sedam godina. Proizvođači sumnjaju, jer navode da ne mogu da budu konkurentni sa damping cenama vina koja se uvoze, a u stvari su ekonomske prevare.
– Vinogradari ne mogu da prodaju svoje grožđe vinarijama, jer im je cena od 45 do 130 dinara po kilogramu, a iz Makedonije vinari uvoze vino u rinfuzi za kupažiranje svojih vina po ceni od 30 evrocenti po litri. A ni ne znaju da kupuju prevare! I zato niko i ne ulazi u zaštitu geoporekla, jer se boje da će se videti u količinama da je više vina, nego grožđa u vinogradima.
POLITIKA