FOTO: Ilustracija MUP instagram
NOVI SAD – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu zaplenili su više od dva kilograma narkotika i uhapsili su S. B. (43) iz ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Policija je, pretresom stana u kome osumnjičeni neprijavljeno boravi, pronašla oko 1, 2 kilograma sasušene marihuane, šest biljaka kanabisa, težine 834 grama, manju količinu amfetamina i jednu digitalnu vagu za precizno merenje, saopšteno je iz Policijske uprave Novi Sad.
S. B. je određeno zadržavanje do 48 sati i biće priveden, uz krivičnu prijavu, višem javnom tužiocu u Novom Sadu.
Izbor muzike je raznolik, ali su klavirske kompozicije veoma talentovanog kompozitora i sjajnog pijaniste Dimitrija Beljanskog, vođene inspirativnim instrukcijama Saše Krge, ipak ona prijatnost na koju reaguju svi prisutni. Dimitrije Beljanski je završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu na odseku za kompoziciju u klasi profesora Zorana Mulića, a kao odličan pijanista bio je pod mentorstvom pijanistkinje Branke Parlić i postao baletski korepetitor* u Baletu SNP-a. Nekoliko numera za koje je bilo potrebno dodati različite zvuke i aranžman uradio je Veljko Cvetić, a sveukupno se uz note i koreografija uklopila donoseći pravi pozorišni doživljaj. Veljko Cvetić potpisuje i numeru pod nazivom Ritual, dinamičnu muziku koja se pojavljuje posle jedne scene Diskoteka. U svakom dobrom muzičkom komadu, Saša Krga je čuo prizvuk i narodne izvorne pesme, kao što je, na primer, ona u nacionalnom baletu Ohridska legenda Stevana Hristića ili ona koja se javlja u Vltavi Bedžiha Smetane. Kroz raščlanjenje i povratak korenima on je želeo da jedna kompozicija na tekst pesme Alekse Šantića „Što te nema“ ima osnovu, protkanu kroz DNK ljudi sa prostora bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. I u pesmi „Gradovi“ Suzane Rudić, ona kaže: „U gradove, modrije od kiše, ponekad se vratim da čujem nokturno blede mesečine, osuđujem paučinu što je paučina.“ Verovanje, da je želja za migracijom odraz ličnog nezadovoljstva, iskorišćeno je za libreto u svrhu stvaranja savremenog neverbalnog pozorišta koje priča priču kroz pokret i ritam. Dala je smernice, kao vajarka, i izrazila želju da se pokaže koliko smo spremni da se iscrpimo i suočimo sa iscrpljenošću. Otvorila je pitanje povezivanja publike sa glumcima, a u uzor joj je bio Jernej Lorencije, koji u svojim predstavama koristi elemente iz prošlosti. Za razliku od Lorencija, Suzana u ovom mediju, kao polazište rada i umesto epa, koristi ličnu pesmu u koju je utkala emociju i detinjstvo prožeto čestim selidbama.