(Foto/ Pixabay)
Ovom namirnicom trenutno se globalno trguje po najvišim cenama u poslednjih 12 godina
Svet trenutno ima šećera na zalihama za 68 dana da bi zadovoljio svoje potrebe. Ovo je veliki pad u poređenju sa 106 dana, kada su rezerve počele da se smanjuju još 2020. godine, pokazuju podaci Američkog ministarstva poljoprivrede (USDA) koje je juče objavio „Juronjuz”.
Kako se ističe, zalihe su na najnižem nivou još od 2010. godine, zbog čega se ovom namirnicom sa širokom upotrebom u mnogim industrijama trenutno trguje po najvišim cenama u poslednjih 12 godina. Razlog tome su uglavnom niže globalne zalihe nakon neuobičajeno suvog vremena, koje je uticalo na smanjenje proizvodnje u Indiji i na Tajlandu – državama koje su po veličini druga i treća svetska izvoznica.
Stručnjaci napominju da je, posle jednog mirnijeg perioda sa cenama koje su drastično počele da rastu početkom ove godine, Tajland praktično preokrenuo situaciju na tržištu, uvodeći kontrolu cena, i to prvi put od 2018. Dozvoljen je rast cena u veleprodaji kako bi se poljoprivrednicima pomoglo da se nose sa sve većim troškovima.
– Sve to doprinosi nesigurnosti trgovine hranom, i to zbog kombinovanih efekata klimatskog fenomena „Ninjo”, rata u Ukrajini i slabijih valuta. Bogatije zapadne zemlje mogu da apsorbuju veće troškove, ali siromašnije se bore – navodi se u analizi i ističe da organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu predviđa pad globalne proizvodnje šećera od dva procenta u sezoni 2023–2024, u poređenju sa prethodnom godinom, što će dovesti do gubitka od oko 3,5 miliona tona, izjavio je Fabio Palmeri, istraživač FAO za globalno tržište poljoprivrednim proizvodima.
„Ninjo” globalno izaziva sve ekstremnije vremenske uslove od suša do poplava. Kada je reč o šećeru, nestabilnost izaziva to što se on sve više koristi za bio-goriva poput etanola, tako da su globalne rezerve šećera na najnižem nivou još od 2009. godine, navodi ovaj evropski portal.
Ipak, predviđanja su da će žetva u Brazilu biti 20 odsto veća od prošlogodišnje. Kako se ta zemlja nalazi na južnoj hemisferi, do povećanja globalnih zaliha neće doći do marta naredne godine. U ovoj zemlji bile su povoljne vremenske prilike, ali je Brazil znatno povećao površine pod šećernom trskom, kako pokazuju podaci USDA.
Narednih nekoliko meseci najveća je briga, kaže Palmeri iz FAO, da sve veća potrošnja šećera dodatno ne optereti rezerve ove namirnice.
On je istakao da je Indonezija, najveći uvoznik šećera prošle godine, smanjila uvoz, a da je Kina, uvoznik broj dva, bila primorana da pusti šećer iz svojih rezervi kako bi nadoknadila visoke cene na domaćem tržištu prvi put u šest godina.
Podsetimo, svetska cena šećera naglo je porasla i imala mesečni skok od 6,9 odsto u februaru ove godine, što je iznova stvorilo pometnju na tržištu. Za Evropu je od presudne važnosti bilo to što je Francuska, kao veliki proizvođač, očekivala najslabiju setvu šećerne repe u poslednjih 14 godina. Suša, bolesti i presuda suda Evropske unije o zabrani pesticida koji se koristi za zaštitu šećerne repe rezultirale su manjim setvenim površinama u toj zemlji.
POLITIKA