FOTO Pixabay
U poslednjih nekoliko godina, pojam skipleging postao je sve popularniji među putnicima koji traže jeftinije letove, a reč je o pravoj pravcatoj strategiji za uštedu novca. Kako su se putnici dosetili ovako nečeg i na koji način se avio-kompanije bore sa onima koji umesto da nastave svoje putovanje preko nekog od tranzitnih gradova, se tamo jednostavno iskrcaju?
Skipleging je novi vid uštede koji putnici praktikuju
U vreme kada su cene avio-karata basnoslovno visoke, a ujedno i često promenljive i nepredvidive, mnogi putnici su se okrenuli „skiplegingu“ – dovitljivoj taktici u cilju smanjenja cena putovanja do željene destinacije.
Mesto presedanja je u stvari konačna destinacija
Ukoliko ste nekada leteli avionom na neku daleku destinaciju, sigurno ste imali presedanje u nekom od poznatih evropskih ili bliskoistočnih gradova. Amsterdam, Atina, Istanbul, Beč, Doha ili Dubai nisu samo poznate turističke destinacije, već i takozvani tranzitni gradovi, u kojima putnici presedaju na putu ka svojoj konačnoj destinaciji.
Međutim, karte do tih gradova su neretko i po nekoliko puta skuplje nego do neke dalje destinacije. Paradoksalno, ali tako je. Tako su se putnici dosetili skipleginga – oni kupe kartu za daleku destinaciju i onda u mestu presedanja jednostavno izađu sa aerodroma. Na ovaj način, karta ih košta mnogo jeftinije nego što bi bila da su je kupili na regularan način, odnosno za direktan let do željene destinacije.
Primera radi, želite da putujete u Dohu, ali karta do Dohe košta 850 eura. Sa druge strane, let od Beograda do Guandžoa u Kini, sa presedanjem u Dohi košta 650 eura (ukoliko se rezerviše i plati par meseci unapred). Šta uradi skipleger koji želi da stigne do željene destinacije? Kupi kartu do Kine, a po sletanju u Dohu jednostavno prođe sve kontrole i izađe sa aerodroma.
Skipleging nije moguć samo u jednom slučaju
Skipleging je, složićete se, veoma praktičan način za uštedu novca, ali treba imati na umu jednu stvar – ovako nešto je moguće samo ukoliko putujete sa ručnim prtljagom. Na taj način vas za krajnju desitnaciju predviđenu avionskom kartom ne vezuje ništa.
Ukoliko biste se, pak, odlučili za skipleging sa prtljagom, doživeli biste veliku neprijatnost – vaš prtljag bi iz tačke presedanja svoje putovanje nastavio ka konačnoj destinaciji, a vi biste se, bez ijedne stvari kod sebe, obreli u gradu u koji ste zapravo naumili da stignete. Na taj način teško da biste ostvarili uštedu.
Postoje li rizici i kako se avio-kompanije bore sa skiplegingom
Ovakav format putovanja avio-kompanijama se, sasvim očekivano, ne dopada, budući da one bivaju nasamarene. Predstavnici avio-kompanija tvrde da ovde nije samo pitanje gubitka prihoda, već i kršenje uslova prevoza koje putnici prihvataju prilikom kupovine karata. Kao odgovor, neke kompanije su počele da podnose tužbe protiv putnika koji koriste ovu metodu, a u nekim slučajevima čak i da izriču zabrane letenja za one koji skipleging redovno primenjuju.
S druge strane, zagovornici skipleginga tvrde da putnici imaju apsolutno pravo da koriste svoje karte na način koji im najviše odgovara, dokle god svojim ponašanjem ne krše zakone. Oni su mišljenja i da bi avio-kompanije trebalo da se prilagode tržištu i ponude konkurentnije cene, umesto da kažnjavaju putnike.
U međuvremenu, pravna bitka između avio-prevoznika i putnika koji praktikuju skipleging i dalje traje, a sve dok se ne usvoji jasna pravna regulativa, ova metoda ostaje u sivoj zoni, privlačeći putnike željne uštede.
RT