Polako, ali sigurno, tlo izbacuje na površinu svoje tajne. Istorija koja leži ispod peska tehnologija otkriva malo po malo. Međutim, čak i u dobro istraženom području, poneka misterija ume da zbuni stručnjake.
Blizu Velikih piramida u Egiptu, radar koji probija tlo i tomografija električne otpornosti otkrile su veliku dvodelnu strukturu zakopanu ispod groblja, koja leži tu netaknuta već više od 4.000 godina.
Lokacija pravougaonog područja blizu piramida
Ispod zapadnog groblja, zapadno od Velikih piramida, skeneri su otkrili plitku strukturu u obliku latiničnog slova „L“, dimenzija 10 sa 15 metara i oko dva metra ispod površine.
Ali ispod nje čini se da postoji još jedna, mnogo veća, struktura. Na dubini između 3,5 i 10 metara, prostorija pokriva površinu od oko 100 kvadratnih metara.
Naučnici ne znaju o kakvih strukturama se radi, ali njihovo prisustvo moglo bi da otkrije nove informacije o samom kompleksu piramida, kao i njenim graditeljima.
Jedan deo zapadnog groblja je oduvek naučnicima bio posebno zanimljiv. Dok je veći deo groblja ispunjen grobovima i grobnicama, jedan pravougaoni deo je, barem na površini, pust i bez ikakvih obeležja.
Struktura oblika latiničnog slova
Struktura oblika latiničnog slova „L“ otkrivena pomoću radara
Predvođeni arheologom Motojuki Satom sa japanskog Univerziteta Tohoku, japanski i egipatski tim posvetili su se proučavanju baš tog parčeta zemlje.
Dubinski radar funkcioniše tako što šalje radio-talase u zemlju, a onda ih meri kada se oni odbiju. Materijali sa različitih gustinama i sastavima ispod površine odbijaju talase na različite načine, što znači da se ova tehnologija može koristiti za mapiranje podzemnih struktura i geoloških formacija.
Tomografija električne otpornosti na sličan način funkcioniše detektujući promene u električnoj otpornosti različitih podzemnih materijala.
Koristeći ove dve tehnike, otkrili su različite oblike za koje je veoma mala verovatnoća da su nastali prirodnim putem.
Dublja struktura je malo teža za proučavanje. Čini se da je napunjena nečim što izuzetno dobro odbija talase, poput peska ili je potpuno prazna. Zato što ne mogu da tačno identifikuju o čemu je reč, za sada su je označili kao „anomaliju“.
Poravnanje obe strukture je takođe značajno, jer veruju da bi plića mogla da predstavlja ulaz u veću. Uzimajući u obzir lokaciju strukture, jedno objašnjenje se logično nameće.
„Zaključujemo iz ovih rezultata da bi strukture koje uzrokuju anomalije mogli da budu vertikalni zidovi krečnjaka ili otvori koji vode u neku grobnicu. Detaljno ispitivanje bi bilo potrebno da bi se potvrdila ova mogućnost“, zaključio je arheološki tim u studiji koja je objavljena u Archaeological Prospection.
RTS